Dan 01 – Svi u Beču su Srbi

Posted on September 11, 2011 by PrelevicM

Prethodni tekst: Kako je sve krenulo? Buđenje je bilo grozno. Od ovoliko hejtovanja pomislićete da sam neki hejter ali uveravam vas da nisam, ne barem toliki. Kako smo ulazili u Beč kiša je bila sve jača i jača u tom trenutku sam pomislio ‘jel ovo bila uopšte dobra ideja, da ja polako krenem nazad’? Ali kakvu bih sramotu doživeo ubrzo sam odustao od te pomisli. Izvadio sam svoje torbe i počeo polako da sastavljam biciklo. Dok sam ga sastavljao izgubio sam negde šraf za točak koji je trebao biti u blizini ali posle 15 minuta traženja nisam ga uspeo naći dok mi mašinovođa nije pokazao gde je , 10 metara dalje od mene. Presrećan što sam ga našao polako sam počeo da sastavljam ceo bajs i kad sam ga sastavio pokušao sam da nakačim moje bisage koje su tagođe pukle – toliko o kvalitetu. Improvizacijom sam uspeo da ih nakačim.

Pogled sa 17og sprata na izlaz iz Beča

U potpunosti spreman, polako bih mogao da krenem. Oko 10 sati je i imam vremena do 16h dok se ne nađem sa devojkom sa „couch surfinga“ sa kojom sam se dogovorio da kod nje prespavam. Pitao sam neku devojku kako da stignem do te stanice gde treba da se nađem sa mojim „kontaktom“ i ona je samo znala da mi objasni kako da stignem tramvajem. Od 10 osoba jedna je uspela da mi objasni i sve što sam trebao jeste da pratim jedan glavni put koji ide uz tramvaj jednostavno ali pošto nisam baš bio siguran da idem u pravom smeru na kraju sam opet pitao i uskočio u tramvaj. Stigavši na tu stanicu imao 6 sati vremena da radim nešto. Malo sam kulirao malo sam se provozo. Dok sam prolazio pored nekih vozača buseva ili ti ‘majstora’ učinilo mi se da pričaju srpski. Vratio sam se i ponovo prošao pored njih i bio siguran da je srpski u pitanju. Pitao sam ih gde je centar oni su mi objasnili… Ja srećan što sam naleteo na naše ljude a njima sasvim normalno što su naleteli na Srbina u Beču. Vozajući se po gradu skontao sam i zašto im je to normalno – po mnoštvo lokala bili su natpisi tipa „Svake srede Miloš Stojković Miki i Bela Lađa Bend“ i „potrebna konobarica na rad u lokal“. Prođe tako neko vreme i ja se vratih na stanicu da čekam „couch surfing“ drugaricu. Kad je stigla malo smo se ispričali i polako krenuli do nje. Pošto je ovaj deo manje zanimljiv ispričaću ga ukratko… Stigli smo do nje, popili pivo seli na bajseve da obiđemo grad, obišli grad stigli kući, legli spavati. Jedini zanimljiv deo jeste festival hrane, najeo sam se neke začinjene indijske hrane, kučiće, mačiće nisam ni ja siguran šta je bilo ali je bilo dobro.

Festival hrane - stomak je mogao da podnese ali novčanik i ne baš

Sad se vi pitate „pa šta oćeš više?“ Pa ja sam imao u vidu da malo obiđemo sve to i iskuliramo negde sa nekom Bečkom ekipom i popijemo pivo, ali dobro. „Svi u Beču su Srbi“ se nastavlja za 2 dana. U sledećem tekstu vas vodim do Melka , mesta gde je moj put zaokrenuo za 180 stepeni.