Dan 02 – Suprotan Smer
September 15, 2011
Prethodni tekst: Svi u Beču su Srbi?
Jutro je bilo sunčano i najavljen je lep dan što mi je bilo vrlo drago jer sam želeo što pre da odem iz Beča. Popakovo sam stvari sišao dole i tamo me dočekalo lepo iznenađenje – moj bickli je i dalje bio tamo.
Otišao sam sa „CS“ prijateljicom do super-marketa da bi mi pričuvala bicikli a pošto je ona žurila na posao ja sam žurio sa kupovinom i naravno pola stvari zaboravio. Krenuo sam polako uz Dunav lepo obeleženom Dunavskom rutom i prisećao se šta sam sve zaboravio da kupim… Dodatnu flašu vode, hleb, musli, pirinač ,nešto slatko itd…
Prvi dan vožnje je bio zanimljiv, mnogo nepoznatih stvari koje do sad nisam radio, razmišljao hoće li bajs izdržati, razmišljao kako tako puno biciklista ima. U ovom trenutku sam već pomislio da možda ovaj put i neće biti tako loš. Već prvi dan sam shvatio da sam ipak trebao više da se iscimam i nekog povedem sa sobom. Kada vidiš neke kul stvari a nemaš sa nekim da ih podeliš skoro pa kao da ih nisi ni video ili nije ni bilo potrebe da ih vidiš.
Ono šta sam odmah primetio kod Dunava u Beču jeste da ima mnogo više životinja nego kod nas. Pataka ima na sve strane tako da nisam ni razmišljao šta ću da radim ako slučajno ostanem bez hrane! Zamoliću nekog da mi da hranu, niste valjda mislili da bi mogao ubiti patka Daču?
Takođe sam primetio da izgleda kao da idem u suprotnom smeru. Svi idu niz Dunav, jako malo putnika uz Dunav što je i sasvim logično jer sam se ja penjao dok su se oni spuštali iako to nije baš primetno.
Patke i labudovi - ima ih citavim tokom u Austriji.
Posle nekoliko sati vožnje odlučio sam da stanem i jedem na lepom mestu uz par labudova i pataka. Izvadio sam pasulj, kamp butan bocu, šerpicu, uzeo vode iz Dunava, stavio konzervu pasulja da se ugreje i uživao u reci. Pasulj se zagrejao i počeo sam da ga jedem razmišljajući kako sam mogao ovo da propuštam sve ove godine a onda sam pogledao desno a tamo je neki golišavi matorac popravljao neki splav. Trudeći se da zaboravim to, pojeo sam pasulj što pre, spakovo stvari i brže bolje pošao dalje.
Pogled gde sam prvi put jeo
Vozeći uz dunav nailazio sam na stvarno lepe predele. Pre Tulna, ako se ne varam, bila je jedna ogromna brana ali nisam imao te sreće da vidim brod kako prolazi tuda. Na izlazu iz Tulna nalazi se logo za „Tuln Garden“ koji jako podseća na Google Plus.
Isti Google Plus
Takođe sam malo zalutao sa staze i ušao u neki gradić, ne sećam se imena ali je stvarno bio predivan a da bih izašao morao sam jednim starijim parom da se sporazumem nogama i rukama i uspelo je, tako su dobro mahali da sam se lako snašao. Posle duže vožnje, bočica sa vodom se ispraznila a ja nisam imao želje da pijem svoju mokraću kao Ber Grils. Nadao sam se da ću uskoro naići na neku česmu i srećom i jesam i tamo je bila jedna sasvim lepa crna i znojava devojka. Ona je ubrzo nastavila vožnju a i ja nisam baš hteo da se zadržavam na česmi i krenuo za njom… Sad verovatno očekujete neku divnu romantičnu priču ali je neće biti. Ona je posle 10ak minuta skrenula na drugu stazu a ja sam zaboravio naočare za sunce na česmi po koje sam se vratio ali sam ovog puta sam samo naišao na neke babe. Više deluje kao neka loša komedija nego romantika. Zanimljivo je to što sam ja taj dan očekivao da ću stići do Linza , oko 200km, ali kada sam pogledao mapu stvarnost je bila drugačija – Ja nisam ni prešao trećinu puta a bilo je već nekih 3 sata. Razlog tome je dosta stvari koje sam nosio iako sam mislio da mi one neće praviti baš toliki problem. Posle tog hladnog tuša nastavio sam vožnju, gladan i po malo demotivisan. Stao sam da jedem u nekom restoranu odmah pored Dunava. Izuzetno prijatna i strpljiva konobarica me pitala šta želim da naručim a ja sam je pitao da mi prevede a onda sam je ubrzo pitao da mi preporuči nešto. Takođe je pitala jel želim nešto popiti, iako sam sebi rekao da ne trošim puno para nisam mogao da propustim čar a da ne popijem pivo uz izuzetno lep dan na Dunavu. Kulirajući uz pivo gledajući bicikliste kako prolaze jedan biciklista mi je upao u oko tj. ne on, nego pas kojeg je vozio u prikolici a onda sam vremenom primetio da je to sasvim normalno. Zaboravio sam da napomenem da je restoran urađen u nekom starom stilu, mnogo stvari od drveta. WC je bio zanimljiv jer je imao neke tegove koja zatvaraju vrata, hteo sam to da slikam ali ne bih lepo prošao kad bi fotografisao po wc-u. Hrana je stigla, izuzetno ukusna i ja sam nastavio put.
Eh što nije ovako svaki dan.
Poslednja etapa pred ulazak mi je ostala u sećanju zbog zamka koji se nalazio visoko na vrhu brda. Krivo mi bilo što nisam mogao da vidim kakav je vidik. Zamak je izgledao baš onako kako sam ga zamišljao u bajkama koje sam čitao kao mali (dobro i dalje ih čitam samo pssst!).
Zamak iz bajke na putu za Meln
U ovom delu staza malo skreće sa Dunava i ide u malo brdske delove. Odmah na kraju Melna se nalazi organizovan kamp gde sam ja odlučio da prespavam. Platio sam kamp i gledao gde mogu da stavim šator jer nisam bio siguran da li mogu da ga stavim gde želim. U tom trenutku žena zvana „prst sudbine“ je izašla da obiđe kamp a ja sam je pitao jel mogu da stavim gde hoću šator a ona je rekla da mogu i pokazala prema nekoj grupici da ga tu stavim i oduta ime prst sudbine.
Preko put Melna
Parkirao sam bajs, to društvo me gledalo a ja šta ću javim se… onako nesigurno. Krenuo sam da se raspakujem i bila mi je potrebna pomoć oko šatora i oni su bili više nego voljni i pomogli a potom me pozvali da se pridružim na pivo koje sam ja naravno prihvatio odmah posle tuširanja. Kupio sam tri piva pridružio se njima i tu prestaje „Potraga za milkom“. Etjen, Luiz, Ameli i Filipin su ekipica iz Francuske i oni su odlučili da se spuste niz dunav iz Pasoa u Nemačkoj pa sve do Budimpešte. Odmah sam se zgotivio sa njima , zajednička interesovanja za mnoge stvari!
Francuska konekcija - ekipa sa kojom sam nastavio put
Na kraju sam krenuo sa njima niz Dunav, nazad u Beč pa posle sve do Budimpešte uz sjajne dogodovštine – to se ispostavilo kao sjajan korak iako mi je po malo bilo žao što neću videti Alpe. Legao sam da spavam ne znajući kakvi su sve ljudi spavali u šatoru do mene. Uskoro „Dan 03“.
2 Responses to Dan 02 – Suprotan Smer
-
PrelevicM says:
A jbg kupio sam pasulj, hleba i ne secam se sta jos, kad sam zurio. Dan 3 ce uskoro
Leave a Reply
Copyright ©2011 Prelević Miloš
Bilo je nekih veoma zanimljivih i smešnih rečenica ovde. Najpre: “prisećao se šta sam sve zaboravio da kupim… Dodatnu flašu vode, hleb, musli, pirinač ,nešto slatko itd…”xaxaxaxax pa dobro brate, sta si ti toliko kupovao kad nisi kupio te najosnovnije stvari
)))
U glavnom, ono što sam hteo jeste…WHERE THE F IS DAY 3??