Dan 04 – Svi u Beču su Srbi 2

Probudili smo se jedno jutro bez tereta bio je dan odmora. Taj dan smo planirali da obiđemo Beč.
Šta reći o Beču? Ionako je dosta vas bilo tamo a dosta vas je i dalje tamo zarađuju novac. Moje iskustvo u Beču? Ne baš tako zanimljiv grad. Više je „dođoh, videh, produžih“. Izuzetno glomazan, skup, i prepun turista.
Kao i u prethodnom tekstu „Svi u Beču su Srbi“ i ovde sam imao bliske susrete sa zemljacima.
Iskren da budem ne sećam se baš toliko dobro boravka u Beču ali ću vam prepričati par zanimljivih stvari koje su mi se urezale u pamćenje.

Prva je još jedan susret sa zemljacima. Dok smo čekali ispred neke katedrale (nisam ni ja siguran čega) ljudi obučeni kao kompozitori išli su i pokušavali da uvaljaju ljudima karte za neke opere. Sam način „valjanja“ karata mi je bio baš prepoznatljiv a sva sumnja je nestala kad je pokušao nama da uvalja koju. Engleski sa čudnim akcentom, čuo sam ga mnogo puta ali nisam mogao da razaznam zašto mi je tako poznat… Ubrzo sam shvatio da i ja slično pričam i primetio pločicu sa imenom i slagalica je sklopljena. Još jedan Srbin u Beču. Ubrzo ih je bilo jos nekoliko i moram priznati da je prijalo ispričati se.

Katedrala u centru

Posle ćaskanja ušli smo u tu katedralu… Ja nemam pojma šta je ta „katedrala“ , građevina, crkva ili šta god ali ono što znam da sam ostao zatečen količinom detalja. Prosto sam seo gledao i nisam se mogao nagledati.

Katedrala u centru i njeni detalji

Kad sam se nagledao detalja, odnosno kad su me izvukli napolje polako smo krenuli. Da sam znao šta me čeka na putu tamo lako bi ja izašao odatle. I tako… šetamo, sasvim normalan dan u Beču ili možda nije! Riđokosa devojka se šeta gola ko od majke rođena po sre centra uz pratnju nekih kamera! Ja šta ću odma uvatim fotoaparat da škljocnem nekoliko komada i u tom trenutku ona skonta da je fotkam i nasmejala se. Ja uzvratih osmehom, ali ne mormalnim osmehom nego kezom malog deteta i majmunčeta u isto vreme. Ništa vam ne može popraviti dan kao nešto lepo i neočekivano kao to. Nisam uspeo da pronađem zašto je šetkala gola ali mislim da ni ne treba razlog i da sve devojke treba da šetaju gole – slobodno počnite sa prozivanjem.

Malo slobodnija devojka u šetnji

Polako smo krenuli kući , prijatelji Francuzi parlaju na francuskom a ja blenem kroz prozor tramvaja dok mi nešto nije zapalo za uvo. Cigani muž i žena počeli odjednom na parlaju na srpskom. I ja šta ću slušam kako pričaju. Odjednom će žena: “pa idi čuvaj babe“ a on odgovara: “ma di ću ih čuvam ima da ih bijem“ reče on kroz šalu a ja se odma ubacih i rekoh „nemoj babe da biješ leba ti“. Oni se nasmejali i nisu više ni jednu reč na srpskom progovorili. Izgleda je bio ozbiljan o batinjanju baba.

Trg u centru Beča

Vratili smo se u kamp kupili piva i posle toga još piva upoznali još radnih Srba i Francuza koji putuju – te dve stvari su postale standardne za ovo putovanje. Ono što sam primetio da Francuzi nemaju običaj čašćavanja, kad sam im nudio pivo jedva su ga uzeli.

Po čemu ću pamtiti Beč? Po lepoti (određenih stanovnika), detaljima (opet određenih stanovnika) i po slobodi (određenih stanovnika jelte).